Проф. др Слободан Г. Марковић
Средином 2007. године покренуто је питање проналажења дана који би најпримереније обележавао историјски почетак издавања службених новина у Србији. После консултативног састанка који је 1. јула 2008. организовао мр Слободан Гавриловић, тадашњи директор Службеног гласника, прихваћен је предлог да се за дан Службеног гласника прогласи 1/13. август, односно дан када су Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић 1813. издали први број Новина сербских у Бечу. Исте, 2008. године одржана је прослава 195 година од објављивања првог броја Новина сербских. Новине србске постале су званично службене новине Кнежевине Србије 5/17. јануара 1834, када је изашао први број у Крагујевцу. Будући да је већ њихова претходница у Бечу објављивала изузетно важна обавештења из политичке и културне историје Срба, за датум почетака српских службених новина узето је објављивање првог броја у Бечу.
По усвајању овог датума, Службеном гласнику се наметнула велика одговорност: да као баштиник службених новина Кнежевине и Краљевине Србије, Краљевине Југославије и комунистичке Југославије кроз један пројекат учини доступним богату државно-правну традицију и културно наслеђе. Један од најбољих извора за то биле су управо службене новине. Одлучено је да се покрене пројекат дигитализације службених новина у Србији и Југославији од Новина сербских до 1945, а да се овако добијена база, када се за то створе услови, споји са базама Гласника које се односе на раздобље после 1945. године.
Србске новине и, касније, Српске новине излазиле су до јануара 1919. године. Тада су се утопиле у Службене новине Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, а затим у Службене новине Краљевине Југославије до 1945. године. Настанком комунистичке Југославије, оне излазе као Службени лист ДФЈ (1945), а потом као Службени лист ФНРЈ и СФРЈ. Од 1992. излази Службени лист СРЈ, а од 2003. до 2006. Службени лист Србије и Црне Горе. Све нам указује на то да су од 1945. правни следбеници Службених новина Краљевине СХС/Југославије и Српских новина била предузећа која су се бавила издавањем службених новина на нивоу југословенске федерације. Распадом државне заједнице СЦГ, Службени лист је прикључен Службеном гласнику, чиме је Службени гласник постао правни следбеник свих претходних службених новина у двема Југославијама и Србији XIX века.
Прихватањем и проглашењем 13. августа за Дан Службеног гласника, потврђен је континуитет Службеног гласника и Новина сербских / Србских новина / Српских новина. Иако, у ужем смислу, службене новине постоје у Србији од 1834, позивајући се на оснивача и уредника првих новина Димитрија Давидовића (1789–1838) успостављен је континуитет уназад све до 1813. године. Давидовић је, по преласку у Србију, био секретар књаза Милоша Обреновића и све време вредно чекао да обнови Новине сербске, што му је и пошло за руком почетком 1834. године.
Табеларни преглед правних претходника Службеног гласника |
||
Назив новине |
Године излажења |
Место излажења |
А. Бечко раздобље |
||
Новине сербске изъ царствующега града Вiенне |
1813–1816. |
Вијена/Беч |
Новине србске у Вiенни |
1816–1822. |
Вијена/Беч |
Б. Службене новине Кнежевине и Краљевине Србије
|
||
Новине србске |
1834. |
Крагујевац |
Новине србске с височайшимъ дозоленемъ правителства |
1835–1843. |
Београд |
Србске новине (до 20. априла 1868. по старом правопису, а од 22. априла 1868. по новом правопису) |
1844–1869. |
Београд |
Српске новине |
|
Београд |
Српске новине. Службени дневник Краљевине Србије |
|
Београд |
Српске новине. Службени дневник Краљевине Србије |
|
Ниш |
Српске новине. Службени дневник Краљевине Србије |
|
Крф |
Српске новине. Службени дневник Краљевине Србије (само осам бројева) |
|
Београд |
В. Службене новине Краљевства / Краљевине СХС и Краљевине Југославије
|
||
Службене новине Краљевства/ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца |
фебруар 1919. –1929. |
Београд |
Службене новине Краљевине Југославије |
1929–1941. |
Београд |
Службене новине Краљевине Југославије, укупно 22 броја |
|
Лондон (бр. 1–12 и 20–22) и Каиро (бр. 13–19) |
Г. Службене новине комунистичке Југославије, СРЈ и ДЗ СЦГ |
||
Службени лист Демократске Федеративне Југославије |
1945. |
Београд |
Службени лист Федеративне Народне Републике Југославије |
1946–1963. |
Београд |
Службени лист Социјалистичке Федеративне Републике Југославије |
1963–1991. |
Београд |
Службени лист Савезне Републике Југославије |
1992–2003. |
Београд |
Д. Службене новине Републике Србије |
||
Службени гласник Републике Србије |
2006 – |
Београд |
Пројектом дигитализације из 2008. било је предвиђено да целокупни фонд српских и југословенских службених новина за раздобље 1813–2013. буде доступан и потпуно претражив у html формату. Требало је да се обави оптичко препознавање карактера (optic character recognition или тзв. оцееровање) целокупног текста, а да онда посебан тим изврши сравњивање тако добијеног текста с изворником.
Под оцееровањем се подразумева да се претходно скениране стране провуку кроз рачунарски програм који препознаје графеме. У случају Новина србских / Српских новина софтвер би морао да препознаје ћириличка слова, и то како слова српске Вукове ћирилице, тако и слова грађанске ћирилице пре реформе правописа. Обављено је више тестирања оптичког препознавања карактера у Српским новинама и резултат је показао да је постотак грешке толико висок да би рад на сравњивању узео више времена него да се текст у потпуности прекуцава.
На основу тако добијених резултата одлучено је да се текст у славеносрпској фази (до априла 1868) у целини прекуца, а да се текст од 22. априла 1868. до 5. априла 1941. анотира и индексира. Двадесет и два броја ратног издања, издатих у Каиру и Лондону (1941–1945), у целини су прекуцана. У овој фази пројекта, која је обављана у пуном обиму до краја 2012. и у смањеном обиму током 2013–2014, остварени су следећи резултати.
Да би се обавио пројекат, било је потребно скенирати све бројеве службених новина од 1834. до 1945, као и из бечког периода од 1813. до 1822. (укључујући и Славеносербскија вједомости из 1793–1794. као први лист на славеносрпском). Службени гласник је преузео скенирана издања из Народне библиотеке Србије за период до 1885. (које је библиотека тада поседовала), као и базу скенова Српских новина у Народној банци Србије за раздобље од 1883. до 1919. године. Сам Гласник поседује комплете бројева службених новина Србије и Југославије од 1916. до 1939. године. Поједини бројеви и годишта који недостају скенирани су у сарадњи с Архивом Србије, Институтом за савремену историју и Архивом Југославије.
О свим страницама новина које су слабо читљиве, згужване, недостају или недостају цели бројеви или нека годишта, вођена је прецизна евиденција која ће бити доступна кориснику.
На основу искуства Фреквенцијског речника српског језика, а у сарадњи с проф. др Александром Костићем, уведена је и лематизација за славеносрпско раздобље излажења новина (1813–1822, 1834–1868). Раздобље излажења Новина србских / Србских новина у Кнежевини Србији (1834–1868) на славеносрпском језику обухвата 3.922 броја без 1861. године. Због лингвистичких разлога и разлога везаних за историју културе у пројекат је укључен и лист Славеносербскија вједомости, који је излазио у Бечу од краја 1792. до 1794. године.
Код лематизације се пружа могућност да сваки појам буде повезан с различитим лексичким изразима истог појма у историји језика на коме су излазиле новине. То је од посебног значаја, јер се укупан фонд службених новина односи на два варијетета српског језика – славеносрпски и савремени књижевни српски језик – који имају различит лексички израз код низа појмова. Путем лематизације корисник који унесе појам „влада“ добио би не само дословно написан појам већ и његове претходнике, на пример „владѣтелство“, „владѣніє“, док би уносом појма „министарство“ добио излистане податке и о свим странама на којима се помиње „министерство“, „попечителство“ или „попечитл(ь)ство“. Пошто је српски језик флективан, односно именице се мењају по падежима, приликом лематизације се уз сваку именицу уносе и сви падежни облици који се затим добијају при претрази. Овакав приступ захтевао је увођење у пројекат стручњака за лематизацију који су имали задатак да лематизују целокупни корпус именица из Новина сербских / Србских новина од 1813. до априла 1868. године.
Увођењем лематизације омогућено је да се славеносрпски период споји с делом корпуса службених новина који се односи на савремени српски језик.
Овај период обухвата:
I Службене новине у Кнежевини/Краљевини Србији, од тренутка када су почеле да излазе на реформисаној Вуковој ортографији (22. април 1868) до војне окупације Србије од стране немачких, аустроугарских и бугарских трупа, када су Српске новине привремено престале да излазе, као и на крфски период од 1916. до 1918. године. Осам последњих бројева Српских новина изашло је у јануару 1919, а укупан фонд бројева од априла 1868. до јануара 1919. износи 13.564. Уз то на Крфу је излазио и Забавник као књижевни додатак Српских новина. Укупно је изашло 18 бројева Забавника (1917-1918).
II Раздобље од 1919. до априла 1941, када су ове новине прерасле у Службене новине Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, а од 1929. у Службене новине Краљевине Југославије. Укупан фонд ових новина износи 6.569 бројева, чији је обим огроман јер су поједини бројеви нарасли на неколико десетина страна. Током рата изашла су 22 броја Службених новина, које је издавала влада у избеглиштву у Лондону и Каиру.
За период 1869–1944. категоризација је вршена тако што се сваки већи чланак узима као објекат, а у одређеним случајевима где се чланак састоји од неколико јасно издвојених одељака, сваки од ових одељака узима се као објекат. Посебан нагласак је стављен на сваки чланак који се односи на законодавну делатност.
Категоризација се врши као обавезан део дигитализације сваких новина, на исти и сличан начин као што је обављена категоризација објеката у листу Тајмс и другим листовима који су категоризацију већ обавили. За објекат се уносе следећи подаци: датум објављивања, број и страна, наслов чланка (где нема наслова – садржај), доносилац, категорија, врста документа и област. У првим месецима реализације пројекта ове послове је обављала Ебарт документација. Због потребе за бржим темпом обраде, целокупан посао је пренет на тим у самом Гласнику.
Укупан фонд службених новина Србије и Југославије обухвата 23.551 број за раздобље од 1834. до 1945. (без 1861. годишта које за сада није нађено), а поред ових службених бројева пројектом је обухваћено још 1.417 бројева Новина сербских које су излазиле у Бечу (1813–1822). Цео овај корпус моћи ће у целини да се претражује за раздобље 1813–1868, а за раздобље од 1868. до 1941. преко наслова чланака и категорија.
Као целина, овај корпус представља огроман трезор правних норми и података из српске и европске културе. Зато је овај пројекат сведочанство о развоју српске културе и српске државности, као и о рецепцији и развоју правних норми у Србији. Службене новине су и дословно сведоци епохе, а податак да у Србији постоји континуитет од преко 180 година излажења оваквих новина сам по себи говори о значају оваквог извора.
Београд, 1. априла 2015. године
Напомена:
Преостало је да се обаве скенирања Новина сербских за 1820–1821. годину, Србских новина за 1836, 1844, половину 1853. и 1860, а да се евентуално пронађе комплет за 1861. годину. Поред тога, потребно је прекуцати 1866, 1867. и прве месеце 1868. године. Поред тога девет година је излазио културни додатак Србских новина. Изашло је 156 бројева Додатка (1840-1842), као и 313 бројева Подунавке (1843-1848), а сви оби бројеви такође треба да буду обухваћени пројектом.
Када је у питању Краљевина СХС/Југославија, потребно је завршити скенирање и индексирање Службених новина Краљевине Југославије за половину 1939, целу 1940. и прве месеце 1941. године. За одређена годишта из времена Краљевине Југославије потребно је скенирати и индексирати и додатне бројеве.